Да утопим се у плаветнило Твоје,
И радост моја Теби, Дародавче,
руменилом да окади просторе.
И молим Ти се,
урвина Твојих кроз понор
бистра ме проведи,
у мени да се Небеса Твоја огледну.
И ветри Твоји
да крше ме земљи, прегибљу,
снези на мени презиме.
И уза стамен-стабло
вита уз мене лоза
да препузи свој век.
И тице, крилати створи,
хитро да ми са грана
даљини Твојој полећу.
Блажен у Теби да занемим.
И од нема мене
стена да прозбори гори,
гора цвећу.
И радост наша Теби, Дародавче,
руменилом да окади просторе.
Момчило Настасијевић
